Trebalo je da prođe četvrt veka, pa da počne da se obistinjuje još jedno proročanstvo Mitra Tarabića s kraja devetnaestog veka:

"Proći ce dosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo, njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmora i uživancije".

I došlo je to vreme. Zahvaljujući razumevanju i velikom angažovanju poslovodstva srpske železnice, Železnica Srbije je 1995. godine ponovo u svoje vlasništvo vratila "ćirine" stanice u Užicu, kao i stanice Mokra Gora i Kremna. Od tada, punom parom se radi na oživljavanju nekada čuvene Šarganske "osmice", kako bi se od zaborava otrgao deo istorije srpske železnice, a putnicima opet priuštio nostalgičan pisak parnjače i dah romantike prošlih dana.

Naša Osmica po mnogo čemu je bila jedinstvena dok je njom tekao redovni železnički saobraćaj. Obnovom dobija sasvim novi status, kao turističko-muzejska železnica, sto ce je učiniti još ekskluzivnijom. Za naše prilike to je novina, ali za svetske nije. U mnogim zemljama postoje takve pruge, u koje je uloženo podosta ljubavi i novca, da bi sadašnje i buduće generacije doživele uzbuđenje sporovoznog, ali i romantičnog putovanja u duhu minulih vremena.

Da bi svi aspekti obnovljene Šarganske osmice bili sto bolje osmišljeni, prikupljaju se informacije o aktivnosti turističkih i muzejskih železnica u svetu. Obnavljanje takvih železnica u Švajcarskoj, Poljskoj, Nemačkoj i Grčkoj rezultiralo je i finansijskim efektima, pa ne treba sumnjati da će sa našom "Osmicom" biti drugačije. Tim pre sto je ona po mnogo čemu jedinstvena i bez premca u svetu.